ЕКОНОМСКИ  РАЗВОЈ  НА  ЛОКАЛНОМ  НИВОУ

                Процес глобалне економске интеграције има све већи утицај на националне политике развоја, који је веома тешко контролисати применом традиционалних и недовољно оснажених инструмената економског развоја. У годинама пред нама све је теже планирати економске циљеве на државном нивоу.

                Економска неједнакост између регија, све се више повећава интеграцијом националне економије у светско тржиште, неједнакост међу општинама се не смањује, већ  супротно. Да би се пронашао одговор на овај економски, али и друштвени проблем, више је него очигледно да је потребно да креатори националне  развојне политике посвете посебну пажњу питању шта се дешава на локалном нивоу, те да креирају такве инструменте и примењују такве мере које ће помоћи погођеним локалним заједницама да лакше преброде проблеме који  отежавају  економски, друштвени напредак и социјални мир. Да ли ће нека локална заједница успети повећати запосленост и економски раст више или мање него неке друге локалне заједнице у држави није одговор који се може пронаћи у владиним стратегијама већ управо унутар саме локалне заједнице.

                Од '90-их година државе настоје помоћи локалним заједницама кроз очување и раст постојећег локалног бизниса и политике привлачења инвестиција усмерених ка појединим секторима или  географским подручјима. Инструменти ове фазе локалног економског развоја били су директна плаћања појединим фирмама, бизнис инкубатори, савети и тренинзи за мала и средња предузећа техничка и инфо подршка, подршка старт-уп пословимаи и извесне инвестиције за инфраструктуру.

                Последњих година фокус се помера ка стварању пословног окружења које је повољније за послове, посебно ка инвестицијама у лаку инфраструктуру, јавно/приватном партнерству, подржавању инвестиција приватног сектора за јавно добро. Како би се све ово постигло општине и градови су обезбедили конкурентску локалну инвестициону климу, охрабрили сарадњу и образовање, подржавали побољшање квалитета живота, међутим, не може свака локална заједница данас применити инструменте који су тренутно у  моди, јер се локалне околности разликују. Оно што је добро за једну општину не мора бити једнако добро за другу општину из  разлога њеног досадашњег развоја и чиме она  располаже. Стога, за сваку општину / град је потребно припремити посебан, специфичан програм,  креиран према његовим предностима и недостацима, а узимајући у обзир потенцијалне могућности и ризике.

                Вођене принципом ефикасности подстицање раста и развоја у преко 30 општина у Републици Србији се одвија преко функционално институционализованих Канцеларија за локални  економски развој које кроз  стратешке планове економског развоја су у протеклом периоду привукле и реализовале  инвестиције које премашују  суму од 400 мил. $ и допринеле  отварању више од 7.000  нових радних места.

                У том пакету општина подржаном од  УСАИД-а и програма МЕГА (подстицај економском развоју општина) налази  се и општина Пријепоље која је већ прошла фазу реализације многих пројеката укључујући и зону  унапређеног пословања (БИД), генерални урбанистички план, тренинг  центре и индустријску зону. Канцеларије су временом изградиле изузетне капацитете и омогућиле стратешко планирање локално економског развоја реализујући јако велики број програма за задржавање постојећих и привлачења нових фирми.

                Ограничавајући фактори се огледају у спорој правној регулативни, застарелој инфраструктури, малом  тржишту и недостатку предузетничких  вештина , недостатку ауторитета и  ресурса за решавање локалних проблема због успореног процеса децентрализације. Упркос набројаним проблемима Канцеларија за локални економски развој је у изузетно кратком периоду свог рада успела да направи корак од седам миља упркос чињеници да је Пријепоље сврстано у ред 5 најнеразвијенијих општина у Републици. КЛЕР је посегнула за свим постојећим инструментима подупирући се  иновативним и добрим праксама других општина у области локалног економског развоја.

                Изузетан успех је постигнут у целокупно припремљеном промотивном материјалу (брошурама, ЦД -има, профилу општине, web презентацији);сталном иновирању и дистрибуцији промотивних материјала (на сајмовима, промотивним манифестацијама у земљи и свету);представљању општине на државном нивоу и активностима везаним за економски развој;сталном контакту са домаћим и ино инвеститорима;реализацији преко 20 пројеката проистеклих из Стратешког плана локалног економског развоја;сталној сарадњи са Националном службом запошљавања-учествовање на ''Сајмовима запошљавања'';припремљеној свеобухватној бази података о  расположивој радној снази и њеној квалификованости на подручју општине; повећана је стопа запослености  јер је  број незапослених са  7935 у 2006 години смањен на подношљивих 6678 у 2007. години;успостављена је инфраструктурно и технолошки оспособљена индустријска зона на Коловрату као и зона унапређеног пословања БИД;сарадња је успостављена и са Народном банком Србије, Агенцијом за привредне регистре, Привредном комором Србије, Републичким уредом за статистику која је резултирала у обједињени информациони систем са статистичким подацима о: расположивом стручном особљу;локалним и државним компанијама;новим домаћим и страним инвеститорима;слободном општинском власништву  земљишту погодном за гринфилд и браунфилд инвестиције за изградњу индустријских постројења.

                Из свега наведеног изводи се закључак да за убрзање локалног економског развоја потребно је усвојити два пакета мера. Први пакет није у рукама локалних самоуправа и односи се на доношење другачијих пореских  решења које помажу развоју здраве конкуренције и диверсификацију тј. потребан је потпуно другачији порески систем који допушта: различите пореске  стопе за кључне порезе у општинама и градовима како би биле подстицајније за појединце и фирме;оно што треба ефикасније да се ради на нижем нивоу, не треба подизати на виши ниво и обратно;локалним и другим нивоима власти који су нижи од централног треба допустити могућност задуживања на финансијским тржиштима.

У овом тренутку не треба се надати великим постигнућима у овој области и само са

 горчином истичемо да је у време тоталитаризма Србија била много децентрализованија држава него данас. 

           Други пакет мера везан је за боље коришћење расположивих ресурса. Он укључује: добијање свих дозвола на једном месту у најкраћем року праћено пружањем додатних услуга потенцијалним инвеститорима;разматрање  концепта е-локалне самоуправе који олакшава реформе у свим осталим областима и омогућава подизање брзине рада, смањење трошкова, већу транспарентност, бољу алокацију средстава, ефикаснији маркетинг, брже и ефикасније комуникације; развој активне политике у области индустријских паркова и слободних зона да би се решили актуелни проблеми са њиховим уређењем.  Искуства нам показају да је активна  политика нуђења инфраструктурно сређених простора најбољи корак у привлачењу инвестиција; маркетинг је есенцијалан, јер ако  неко није чуо за све оно што нуде инвестиционе дестинације, оне као и да не постоје. Конкуренција се данас одвија на глобалном нивоу тако да добар маркетинг локалним самоуправама значи готово исто што и компанијама;међуопштинска сарадња је неопходна ако  се жели постићи успех код фондова ЕУ,али и других донатора. Ова сарадња никако не сме бити искључиво протоколарна;прекогранични пројекти са претежно одабраном мисијом могу значајно повећати атрактивност појединих општина. Мегаломански пројекти без јасне одрживости углавном говоре о неозбиљности;постојање стратешких планова је потребан, али не и довољан услов; сертификација на бази задовољења  међународних стандарда умањење неизвесност и омогућава инвеститорима да лакше донесу одлуке.

                Поред предложених мера и инструмената  локалног економског развоја могуће је

осмислити и мноштво других који би били мање генерални, а више животни и везани за појединачне и специфичне случајеве. Мноштво добрих мера не може да заживи јер постоје законодавне или чисто политичке препреке. Међутим, за сада има још превише неискоришћених  шанси у оквиру постојећег система, да би се сва кривица пребацивала на централизацију. На крају крајева, у Србији постоји и  велики број  општина које би значајном децентрализацијом са постојећим политички диригованим тржиштем постале губитници.

Аутор је координатор у Канцеларији за локални економски развој у Пријепољу